Home Mapa Sajta


Grčka mitologija header

Slika

e-mail me
print


 
t1

Pročitaj

t2
7 6 5
4


Lav je, u stvari, bio čudovište, dete Ortra i Ehidne, a brat još jednog čudovišta, poznate Sfinge iz Tebe. Odgajila ga je Hera (ili Selena, kasnije ga ustupivši Heri), koja ga je i poslala u okolinu Nemeje, gde je postao strah i trepet cele okoline. Posle Heraklovog prvog junačkog dela, Zeus je postavio lava medju zvezde kao znak zodijaka, kako bi se Heraklov podvig zauvek pamtio.

Hidra (vodena zmija) iz Lerne, bila je dete-monstrum Tifona i Ehidne. Kaže se da ju je odgajala Hera, ispod jednog platana kod izvora Amimon. Lernejeva Hidra, pojavljuje se u obliku zmijolikog stvora, sa pet do sto glava, koje su iskakale iz jednog lepog tela.
















































Augeja nije verovao da će Herakle moći da očisti Augejeve štale za jedan dan. Kada je to ipak ostvareno, porekao je obećanje o nagradi. Filej, Augejev sin, pomogao je Heraklu, svedočeći da je njegov otac stvarno obećao heroju da će ga isplatiti. Ipak ceo spor okončan je time, da ih je Augeja, i dalje ne priznajući svoje obećanje, oboje prognao iz zemlje. Kasnije se Herakle vratio u Elidu, osvetio se za nanetu mu nepravdu, a nakon svoje pobede, ustoličio je Fileja za kralja.


3
2 1 px1

Persej naslov

H
Heraklovi podvizi su bezbrojni, i veliki broj mitova govori o njima. Najpoznatija od svih, svakako su ona, koja se zajedničkim imenom nazivaju
dvanaest Heraklovih dela.

Naravno, pored ovih dela, on je učinio i mnoga druga, predvodio je pohode i učestovao u mnogim ratovima. Prvih šest dela, izvršena su na Peloponezu, i to su:


Ostalih šest, izvršio na različitim mestima: od Krete, Skitije, Trakije, pa do kraja, na Zapadu, sve do Podzemnog Sveta.
1. Nemejski lav
P rvo Heraklovo delo predstavljalo je neverovatan i izuzetan uspeh, jer se radilo o lavu, koji je, kao divlje, natprirodno biće, rastrzalo i Ijude i stada, a osim toga, živeo je u pećini sa dva ulaza, pa se smatralo da je nepobediv.
U početku ga je poznati heroj lovio gadjajući ga strelama, no to se, završilo neuspehom. Tada je odlučio da zatvori jedan ulaz u pećinu, a uz pomoć tojage, da ga natera da na drugi ulaz, udje u nju. Tek je tada mogao da ga zgrabi, pa ga je, natprirodnom snagom stezao rukama, sve dok ga nije zadavio.

Herakle je tada odrao lava, a zatim obukao njegovu kožu. Glavu tog monstruma, koristio je kao neku vrstu šlema. Na mnogim prikazima predstavljen je u ovoj lavljoj odeći. Euristej se strašno uplašio i užasnuo, kada ga je ugledao u toj odeći, pa je pojurio da se sakrije, svakako zastrašen i uspehom, ovog teškog i skoro nesavladivog zadatka.

2. Hidra iz Lerne
Č udovište iz Lerne, prouzrukovalo je ogromne štete letini i životinjama u ovoj oblasti. Postoje priče, da je hidra bila toliko otrovna, da je čak i dah, koji je izlazio iz njenih zmijolikih glava, mogao usmrtiti svakoga koji bi joj se približio.
Herakle je hidru isterao iz njene jazbine, peckajući je plamenim strelama. Kada se strašna zmijurina pojavila, Herakle je sekirom počeo da joj seče glave. To je, medjutim bilo uzaludno, jer su se na svakoj odsečenoj glavi, pojavljivaie dve nove. Istovremeno, dok je još uvek sa hidrom vodio borbu, napao ga je, i za nogu ugrizao, ogroman rak, zaštitnik tog mesta, koga je poslala boginja Hera. Herakle je tada prvo ubio raka, a zatim zatražio pomoć od svog rodjaka Jolaja iz Tebe.

Jolaj je zapalio obližnju šumu, i kako god je Herakle sekao neku od glava hidre iz Lerne, on je upaljenim buktinjama spaljivao odsečeni vrat, kako bi sprečio izrastanje novih. Srednju glavu monstruma, koja se smatrala besmrtnom, Herakle je, kada je odsekao, sahranio, i na nju položio ogromnu stenu. Krv koju je hidra ispustila bila je prepuna neke vrste otrova, pa je Herakle u nju zamočio svoje strele, koje su time postale smrtonosne. Ogromni rak podignut je na nebo, gde je zauzeo mesto u zodijačkom krugu, koje mu je dodelila boginja Hera, pored lava.

3. Kerinska košuta

S ledeće delo, koje je Euristej naredio Heraklu da izvrši, bilo je da uhvati košutu zlatnih rogova, koja je živela u Ojnoji, i da je živu donese u Mikenu. Košuta, koja se krila na arkadijskoj steni Keriniji, koristiia je pašnjake širom cele Arkadije, i po njima je lutala više i od same boginje Artemide, te je dospevala, i do brda posvećenih ovoj boginji, u blizini grada Arga.
Kerinska košuta, kako je često nazivana, imala je zlatne rogove, a bila je posvećena Artemidi, pa se smatralo nepoštovanjem boginje njeno uznemiravanje, ili pak ubistvo. Ova košuta je bila neobična životinja, a to nedodirljivo i neuhvatljivo božije stvorenje, bilo je nezamislivo uloviti.

Herakle ju je lovio godinu dana, jer mu nije bilo dozvoljeno da je ustreli. Zbog toga je, putovao za njom, od zemlje do zemlje, izlažući se sve vreme smrtnim opasnostima.
Kada ju je konacno zarobio, pri svom povratku u Mikenu, susreo se sa bogom Apolonom i Artemidom. Dva božanstva su se strašno razgnevila njegovim delom. Herakle se tada izvinio boginji, koja mu je oprostila, jer je, u Mikenu, ipak doveo živu košutu.

4. Erimantski vepar
E rimantski vepar je bio strašno divlja životinja, koja je živela na planini
jugoistočno od Arkadije. Toliko je bio besan da je uništavao sva polja, i niko živi nije mogao da mu se približi.
Četvrta Eristejeva naredba, bila je, da Herakle zarobi Erimantskog vepra i dovede ga živog u Mikenu. Heroj je lutajući, prokrstario celu Arkadiju, i tada je, tokom ovih putovanja, doživeo avanturu sa Kentaurima, sa kojima je, kada su se napili Dionisijevog vina, vodio žestoku bitku. Herakle je, namamivši vepra do snežnog vrha planine Erimant, lasom zarobio tu strašnu životinju i na plećima ga odneo do Mikene. Kada je stigao u Mikensku palatu, Euristej se, u silnom strahu, sakrio u jedan ogroman ćup.

5. Stimfalske ptičurine
S timfalske ptičurine, živele su u gustoj šumi na obali stimfalskog jezera, u Arkadiji. To su bile ptice grabljivice, sa metalnim perjem, koje je bilo toliko oštro, da su ga, umesto strela, izbacivale protiv svojih neprijatelja.
Neobične i čudovišne ptice sa Stimfalskog jezera, postale su neizlečiva rana te oblasti, jer su proždirale svo voće i uništavale vočnjake. Zbog svega toga, Euristej je zapovedio Heraklu da ih istrebi. Najteža stvar u ovom zadatku, bila je, naterati ptičurine da izadju izvan guste šume. Medjutim, boginja Atena, dala je Heraklu metalne čegrtaljke, koje je napravio Hefajst, i čijim je zvukom junak uspeo da ih upiaši, a zatim i ubije svojim otrovnim strelama. One koje su mu pobegle, bile su toliko uplašene, i pobegle su tako daleko, da se više nikada nisu pojavile.

6. Augejeve štale
A ugeja, sin Helija, vladao je Elidom, na Peloponezu. Posedovao je veliki broj stada, ali je, svojom nemarnošću i nevrednošću, ne čisteći uopšte svoje štale od životinjskog izmeta, svojoj zemlji stvorio dva velika problema:
Sa jedne strane, potpuno se ispostila zemIja na pašnjacima, koji nikad nisu bili nadjubreni, dok je, sa druge strane, nagomilano djubre obrazovalo dva velika brda, od kojih je pretila opasnost da zagade celu zemlju. U vezi ove legende, postoji i priča o tome da je Herakle, pored Euristejeve naredbe da očisti štale, koja je imala za cilj da omalovaži njega i njegovo delo, uspeo da Augeju načini i svojim poslodavcem, izmamivši od njega obećanje, da će mu dati deo svog kraljevstva (ili jednu desetinu svojih stada), ukoliko zaista završi posao za jedan dan.

Način na koji je heroj resio ovaj svoj zadatak, bio je veoma vispren i originalan. Nakon što je iskopao kanal u temeljima štalskih zgrada, uspeo je da tok reka, Peneja i Alfeja, skrene ka njemu, tako da je voda tih reka za jedan dan očistila štale od nakupljenog djubreta, istovremeno ga rasporedjujući ravnicama Elide. Kažu, da na kraju, Augeja ipak nije održao dato obećanje, zbog čega je kasnije sa Heraklom zaratio. Šta više, Herakla je i Euristej optužio, da nije samo izvršio njegov zadatak, već se i unajmio kod Augeje.




Nastavi čitanje na stranici Ostalih šest Heraklovih Čuda
Najnovije Vesti Saradnja Pretraga sajta i alati
----- Uskoro ----- 20.05.2007.



•Velika Download sekcija
•Zanimljivi mitovi drugih naroda
•Forum

------ U Planu----- 19.05.2007.

•Sajt na engleskom jeziku
•Dodatak arhivi
"Ilijada i Odiseja"
-----Obavezno Pogledajte-----


•Mitologija horoskopskih
znakova
pogledaj horoskop
reklama

Ankete

google logo
Pretrazi sajt:

line
preporuci prijatelju
Preporuči ovaj sajt prijatelju:
pošalji

line

Bookmark this site (Dodaj u favorites) !!!
line
 
line
Postavi za početnu stranicu (Homepage)
line
Ponovo učitaj stranicu (Refresh)
line



line

Idi na vrh

Koji je vaš omiljeni grčki bog, a heroj?
Iskažite svoj stav ili pogledajte stav drugih...

Anketa, učestvuj
razmena linkova Razmena linkova
Želite banner ili link sa ovog sajta, a za uzvrat da vas link bude postavljen ovde?
Javite se!!!
knjiga utisaka Knjiga Utisaka
Upišite svoj komentar o sajtu. Šta Vam se sviđa, a šta ne? Šta biste voleli da vidite na sajtu?
guestbook
   

Copyright ® 2007 Nikola Cvetković
Fit eMaster

Rađanje Sveta      Dvanaestorica sa Olimpa      Manja Božanstva      Heroji     Galerija