| |
|
 Had je doživeo sudbinu svoje braće, odnosno otac Kron ga je prvo progutao, da bi ga kasnije ispljunuo. Učestvovao je, u Titanomahiji, na strani Zeusa.
Zbog dragocenih metala koji se nalaze u zemlji neki Hada smatraju i bogom bogatstva,
kao i bogom pravde jer je on taj koji odlučuje sta će biti sa nekim kada dođe u podzemni svet. Had je bio kralj mrtvih, ali ne i bog mrtvih, jer je ta čast pripadala Tantosu.
U svom mračnom kraljevstvu, Had je bio strog i nije pristajao na kompromis. Nikome nije bilo dozvoljeno da se ponovo vrati u svet živih.
Opslužuju ga razni demoni i duhovi, kao što je Haron, koji ima dužnost prevoženja i prevodjenja duša, koje svojom barkom, od Aherona prevozi na drugu obalu, kako bi stigle do kraljevstva mrtvih. Njegova usluga plaćala se jednim obolom (novčićem koji su umrlim Ijudima stavljali prilikom sahranjivanja).
Had je zavoleo prelepu Persefonu ćerku boginje Demetre, koju je oteo, što je opisano u prethodnom poglavIju. Od poznatih heroja, Herakle, Orfej i Odisej su se spustili u Podzemni Svet, iako su bili živi. Homer opisuje mračni ambijent, i tugu, koja obuzima i savladjuje i najslavnije medju herojima, kada se nadju na tim prostorima.
Tantal - kralj Frigije, bio je jedan od onih, koji su bili najsurovije kažnjeni u Hadu. Kažnjen je doživotnom žedji i gladovanjem. lako se nalazio skoro potpuno uronjen u vodu, kad god bi pokusao da ugasi svoju žedj, voda se povlačila. Takodje, i kad god bi pokušao da ubere plod sa grana koje su mu visile iznad glave, one su se podizale. Prolazio je kroz sve ove muke zbog svoje arogancije, zbog koje su ga bogovi teško kaznili, jer je smrtnicima otkrio tajne bogova a svoje prijatelje, obične smrtnike, služio je nektarom i ambrozijom, koje je ukrao. Prema drugoj verziji, on je, da bi se udvorio bogovima, žrtvovao svoga sina, koga im je, skuvanog, ponudio za ručak.
|
----- Uskoro ----- 
