 |
|
 |
 |
|
 |
 
|
|
 |
Pročitaj |
 |
 |
|
|
|
 Olimp - najvišlja grčka planina, koja se nalazi u Makedoniji, bila je stanište i dom bogova, ali, i pre svega, prestol Zeusa. Homer, u svojim epovima veoma često pominje njihov nebeski dom, opisujući razne dogodovštine koje su se odigravale u odajama bogova. Bila je velika čast, čak i za bogove, da zasluže dobrodošticu na Olimp, a još veća da na njemu i borave. Prijem poluboga Herakla na Olimp, bio je dokaz velike časti koju su mu bogovi ukazali.
Stig je reka iz Podzemnog Sveta, dok je, prema Hesiodu, dete Okeana i Titije. U boju giganata, nimfa Stig je, zajedno sa svojom decom (Zilos, Niki, Kratos, Via) pomogla bogovima sa Olimpa, i Zeusu, i time doprinela pobedonosnom ishodu borbe. U znak zahvalnosti za pruženu pomoć, Zeus joj je dodelio privilegiju, da se nad njenom vodom, kao najsvetijim izvorom zaklinju bogovi. Jednom, kada je neki bog trebao da se obaveže ovom teskom zakletvom, Zeus je poslao Iridu, da mu donese na Olimp, hidriju punu vode iz Stiga. Stig se, takodje zvao i jedan izvor kod Arkadije, čija je voda imala užasnu i smrtonosnu moć.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
rvobitna božanstva koja su već pomenuta, vremenom su počela da ne zadovoljavaju maštu i religijska osećanja. Ljudi su tada poželeli aktivnije bogove, koji bi pratili njhov svakodnevni život i imali učešća u rešavanju njihovih problema. |
Zbog toga su pobednici sa Olimpa zaintrigirali njihovu maštu, pa su ubrzo postali najomiljeniji i najviše obožavani. Toliko snažni, a istovremeno i toliko podložni Ijudskim slabostima, upravljaju sudbinom i životima onih koje vole, ali i onih koje mrze. Lepi i
veličanstveni, svaki od njih u svojoj oblasti, postaju predmet obožavanja kroz vekove.
Tl bogovi su podjednako posedovali sve Ijudske vrline, ali i slabosti. Bili su nemilosrdni i spremni da kazne svaki greh, dok su istovremeno štitili i pomagali pravedne i pobožne.
Šta više, simpatije i naklonosti koje su medjusobno izražavali, upravljale su njihovim ponašanjem prema običnim smrtnicima, u zavisnosti od božanstva pod čijom su zaštitom bili.
Ova pojava veoma je očigledna za vreme trojanskog rata, kada su se olimpijski bogovi umešali, pomažući Ahajcima ili Trojancima, u zavisnosti od toga, o čijem se miljeniku radilo. Osvetoljubivi jesu, ali i izuzetno darežljivi, dok ih materijalne žrtve koje im prinose vernici zadovoljavaju i pridobijaju. Prilikom žrtvovanja, Ijudi im prinose zaklane životinje koje gore na žrtvenicima, nude im se plodovi zemlje, čak i procesije sa žrtvovanjem Ijudi, koje se najčešće odlože, ukoliko se potvrdi vernost Ijudi.
Svaku potrebu društva, kao i Ijudski rad prati obožavanje nekog boga: od poljoprivrede do učenja, od umetnosti do lova, od ratnih veština pa do Ijubavi. A pored toga, postoje i neki bogovi, rasterećeni i zabavni, koji širedobro raspoloženje i radost, darujući životu neizbežnu dozu zabave i veselja, ali svakako, u vidu religijskog obožavanja, ili Dionisa, ili Pana, ili pak Afrodite.
U nastavku teksta, pokušaćemo da predstavimo bogove koji sačinjavaju Panteon sa Olimpa, a kasnije ćemo se zadržati i na nižim božanstvima, koja nisu ništa manje interesantna. Nastavićemo sa predstavljanjem i ostalih, još nižih božanstava, kada je već grčka mitologija personifikovala sve pojmove, kao i Ijudska osećanja. I tako, upoznajući karakteristike i osobine svakog božanstva, lakše ćemo moći da shvatimo njihovo prisustvo i učestvovanje u avanturama heroja, koje ćemo sresti u daljem tekstu.
|
|
 |
vanaestorica sa Olimpa, još od vremena kada su zagospodarili nebom i zemljom, podelili su medju sobom, po Zeusovoj žeiji, vlast, ugled i dostojanstvo.
|
Njihov dom se nalazio na Olimpu, najvišljoj planini Grčke, mada su često silazili medju Ijude, kako bi im pomogli, ili ih kaznili, upravljali njihovim sudbinama, i, šta više, mešajući se sa njima, imali i potomstvo.
Deca, rodjena iz mešovite veze nekog od bogova i Ijudi, bila su polubogovi i raspolagala su izuzetnim sposobnostima. Polubogovi su činili mnoga herojska dela, i time pridobili svačije divljenje. |
 |
Bogovi su se hranili ambrozijom, i pili nektar, piće koje je isključivo bilo namenjeno bogovima. Prihvatali su, medjutim, i sve žrtvovane, pečene životinje koje su Ijudi za njih spremali, kao i plodove zemlje.
|
Uvek su se držali svojih obećanja, a pogotovu onih, koja su bila data pod zakletvom. Najsvetija zakletva im je bila nad vodom iz Stiga (grčki: sta idata tis Stigas).
Kada bi se neko od bogova zakleo nad vodom iz Stiga, sa tog svetog izvora, tu zakletvu nizašta na svetu ne bi pogazio.
Bogovi sa Olimpa su bili skoro svemoćni, uzimajući u obzir činjenicu da je moć svakoga od njih bila ograničena jedino snagom moći drugog boga, jer je svaki od njih imao oblast u kojoj je bio najmoćniji. Samo je Zeus, zaista u svemu bio svemoćan. U mnogome su ličili na Ijude. Imali su njihove slabosti, žudnje i jednaka osećanja. Besneli su, bivali Ijubomorni, mrzeli, zaljubljivali se i voleli, baš kao i Ijudi. No, ipak, iznad svega, od Ijudi su zahtevali poštovanje i počast.
Dvanaestorici je pripadalo istaknuto mesto u religijskoj svesti tadašnjeg helenskog sveta, te je zakletva u ime dvanaestorice sa Olimpa bila svetinja, kojom se iskazivalo puno poštovanje prema tim likovima, jer su oni upravljali sudbinom sveta, a samim tim i sudbinom Ijudi u tom svetu. Ali, upoznajmo ih malo bolje. Dvanaest bogova su bili, po redosledu: Dias ili Zeus, Hera, Atena, Posejdon, Demetra, Apolon, Artemida, Hermes, Afrodita, Arej, Hefajst i Hestija. |
|
Nastavi čitanje na stranici Zeus |
|
 |
|
----- Uskoro ----- 
