 Semela, prevarena Herinom pričom, i pored svih Zeusovih ubedjivanja, insistirala je, da joj kao dokaz njegove Ijubavi ispuni tu želju. Tada je Zeus popustio pred njenim navaljivanjem, i kada se pojavio u njenim odajama, na svojim kočijama koje su pratile munje i gromovi, palata se zapalila a Semela je bila smrtno pogodjena gromom, iii je, pak, umrla od straha.
Ona je, medjutim, već šest meseci pod srcem nosila Dionisa. Da dete ne bi izgorelo, Gea je munjevitom brzinom zasadila jedan senoviti bršljen, koji je dete zaštitio od opekotina. Zeus je preuzeo dete, koje je još uvek bilo samo fetus, napravio rez na svojoj butini, stavio fetus unutra, zatvorio rez i ostavio da fetus dovrši svoj razvoj, sakriven i siguran, daleko od Herinih očiju i njene Ijubomore.
Kada je došao dan rodjenja deteta, Zeus je presekao šav koji je napravio, i na svetlo dana izvadio Dionisa, koji je od tada dobio i druga imena: Pirigenis, Mirorafis, i Diplogenimenos.
Ali, Hera nije prestajala da ga progoni. Saznala je da je Zeus ustupio dete Semelinoj sestri Ino i njenom mužu Atamantu. Zeus je zatim morao ponovo da uzme Dionisa, i pretvorivši ga u jare, dao ga je Hermesu, da ga odvede daleko, u Aziju, da tamo poraste.
Medjutim, Dionisa je Herin bes stalno proganjao, sve dok nije poludeo i počeo besciljno da luta. Ipak, Rea ga je izlečila, ali je on i dalje nastavio da luta. Gde god bi stigao, podučavao je Ijude gajenju vinograda i upućivao ih u obrede vezane za svaku od faza uzgajanja.
Neke zemlje su ga primale prijateljski, a neke su ga izbacivale. U Etoliji, kralj Ojnej ga je veoma dobro primio, kao i Atika, koja je pretendovala da bude najbolja u gajenju vinove loze.
Dionis je bio bog rasta i plodnosti vinove loze, a pre svega, bog vina. Religiju vezanu za Dionisa, uvek prati vino, igra i sve što čoveku pomaže da pobegne od svakidašnjice. Dionisijske orgije, bile su procesije religijskog karaktera, sveti čin, što i sama reč govori. Dok su trajali obredi, na ovim ceremonijama se pevao ditiramb, pesma u čast Dionisa.
Mit o Arijadni, koju je Tesej, prilikom svog povratka za Atinu, ostavio na Naksu, u tesnoj je vezi sa Dionisom, jer je, prema ovom mitu, Dionis nju tamo i zadržao, i sa njom dobio dvoje dece, Stafila i Ojnopiona.
Dionisijeva pratnja uvek su bile Nimfe, Seleni, Satiri i Mejnade.
Seleni su bili muškarci sa nogama i repom konja, i stalno su opsedali Nimfe, sa kojima su uživali u Ijubavi, u svojim tajnim špiljama. Veoma poznati Selen, odnosno Satir, bio je Marsija, koji je bio izvrstan svirač na fruli kao i učitelj muzike.
Satiri su, takodje bili demoni prirode, i često ih poistovećuju sa Selenima, jer se njihovi opisi uglavnom podudaraju, izuzev onih koji su opisani kao pola muškarci, a pola jarci. Mejnade ili Bakhe, su bile žene koje su predstavljale oličenje orgastičkih duhova prirode.
Opsednute su bile igrom, pesmom i ludim provodom.
Sva ova pratnja, koja je obično okruživala Dionisa, stvarala je talas radosti, veselja i dobrog raspoloženja. Kao što je već pomenuto, sa Dionisom na čelu, cela pratnja je učestvovala i u Gigantomahiji, podržavajući Zeusa.
|
----- Uskoro ----- 
